Kakve veze imaju bajke sa vaskrsenjem?

Zašto volimo bajke?

Jedan od principa vaskrsavanja koje je naveo dr Grabavoja je:

KRETANJE OTIŠLIH PO NJIHOVOJ ZEMLJI ŽIVOTA, BAJKOVITOJ ZA NAŠE POIMANJE, U STVARI SE OSTVARUJE KROZ STRUKTURU NAŠE SVESTI (4.6).

Citat dr Grabavoj:

Kako da se razume tvrdnja da se kretanje otišlih po njihovoj zemlji života u stvari ostvaruje kroz našu strukturu svesti? U ovoj tvrdnji ima nekoliko strana. Jednu od njih već smo razmatrali u vezi sa prethodnim principom (4.5). A čak i ako živome nije mnogo poznata tehnologija vaskrsavanja ili čak i ako o tome uopšte ništa ne zna, ipak je u strukturu njegove svesti položeno znanje o tome, da će otišli biti vaspostavljeni. 

U strukturi svesti živećih to već postoji. 

To znanje kod otišlih nalazi na nivou duše, a usled dodira sa svešću živećih. 

Principi su izloženi u ovoj knjizi (nabavka 060 725 29 29).

Postoji i druga strana ove tvrdnje. Kretanje otišlih se ostvaruje kroz strukturu naše svesti, zato što u našoj svesti za sad još postoji pojam o odlasku i o otišlima. Ta naša predstava o normalnosti odlaska, o njegovoj prirodnosti daje mogućnost da se odlazak i otvaruje. Otišli postoje samo zbog dopuštenja u našoj svesti da oni postoje. Kada naraste opšte poimanje toga da je život u stvari večan, da smrt nije nužna, da ona, naprotiv, samo usporava duhovni razvoj čoveka, kada zbog sve većeg razumevanja od strane čoveka tih iskonskih realija života iz strukture njegove svesti nestanu pojmovi odlaska i otišlih, i to novo poimanje postane sastavni deo kolektivne svesti, tada će svi večno živeti, nikakvog odlaska i nikakvih otišlih jednostavno više neće biti. Na taj način, dovoljno je pravilno razumeti Svet i neće biti otišlih, svi će večno živeti.

U formulaciji ovog principa važna je reč „kretanje“.  Ali ne radi se samo o dinamici koja postoji u stanju kliničke smrti ni o onoj o kojoj pričaju oni koji su se iz tog stanja vratili nazad u naš svet. Hodnici koje oni opisuju, pojavljivanje spokojstva, pojava svetla – sve se to zaista događa, i to, kao što sam rekao, kao rezultat dodira sa Večnošću. Međutim sad govorim o sasvim drugačijem kretanju, o dinamici potpuno drugog plana. 

Radi se o sakupljanju baze mikroelemenata i baze događaja. U stanju otišlih zapravo ne postoje pojmovi zaustavljanja ili prekida procesa. Posle nastupa biološke smrti odmah počinje sakupljanje, sakupljanje po strukturi Večnosti. Nastaje kretanje, na primer informacija, počinje organizacija životnih postavki, počinju određeni mikroprocesi i mnogo šta drugo. Ti procesi se usmeravaju ka unutrašnjosti čoveka, kako i treba da bude po logici stvari pri sabiranju njegove mikroelementne i događajne baze. 

Na taj način, samo što nastupi trenutak odlaska i počne biološki raspad ćelija, to jest, čim počne razlaganje tela, odmah počinju i procesi koji su nepohodni za vaskrsenje, počinje prikupljanje po usmerenju okrenuto unutar čoveka. 

Sve ovo u velikoj meri potvrđuje apsolutno otsustvo pojave smrti. Postoji samo život i njegov beZkonačni razvoj.

Ovo što smo upravo rekli o prikupljanju mikroelementne i događajne baze posle odlaska daje nam mogućnost da uvidimo još jednu stranu toga kako se ostvaruje kretanje otišlih kroz strukturu naše svesti. Imam u vidu sledeće. 

Kada živeći obeležavaju deveti i četrdeseti dan ili učestvuju u bilo kakvim ritualima ili proslavama, poput Rođenja Hristovog, samim tim oni iskazuju otišlima suštinsku podršku. Jer naša svest je kao što već znamo tako ustrojena, da u sebi sadrži princip vaspostavljanja, tj. vaskrsenja, a kako se u vreme pomenutih praznika odvija posebno jako međudejstvo struktura svesti živećih i otišlih, to svest živećih, čak i ako oni toga nisu ni svesni, ipak pomaže otišlima da se aktivno vaspostavljaju. Upravo to i jeste glavni cilj postojećih obreda i proslava. 

Oni podržavaju vaskrsenje otišlih, pomažu njihovom prelasku u unutrašnju strukturu, ubrzavaju proces prikupljanja. 

Vraćamo se razmatranju principa (4.6). U njemu se govori o kretanju otišlih po njihovoj zemlji života, koja se našem poimanju čini kao bajka. Ja međutim namerno koristim ovde reč „zemlja“ i čak više od toga izraz „zemlja iz bajke“. Jer reč „bajkovita“ u ovom slučaju ima posebnu težinu. 

Stvar je u tome da postoji međudejstvo između sveta otišlih i sveta živećih. 

Ne govorimo samo mi, živeći, govore i oni, otišli. 

Oni govore odande. 

A bajka je prenosnik njihovog govora. 

Bajka, pripovest, sadrži ne samo ono što smo mi pričali, nego i ono što su oni ispričali.

A kada oni govore, onda se njihove reči za živeće projavljuju u bajkovitim oblicima. Koristeći se naučnim jezikom, može se reći da je bajka sistem preobražavanja, preobražavanja informacije odande ovde, pri čemu se ta informacija prenosi na našem jeziku.

Mnogi elementi bajke su dati za dečje shvatanje. Poznanstvo sa čak samo dve-tri dobre bajke suštinski olakšava proces daljeg razvoja deteta. Dalje se ono već razvija dinamički. 

Naravno, pored bajki deci se može predati i savršeno konkretna tehnologija i tada ona mogu da postanu večna gotovo odmah, od samog početka. I počeće da se razvijaju kao što treba. Istina, spoljašnji svet može da ih različito orijentiše, ali ipak se deci može predati takav program koji će za rezultat imati ostvarenje preobrazbe društva, i to veoma brzo. 

Jer da bi steklo dinamični oblik razvoja detetu su potrebne samo dve-tri bajke. A ako se deci dâ još i odgovarajuća tehnologija, onda će ona odmah moći da se razvijaju pro principima samoregeneracije i večnog života. Tada će svako već odmah postati prisajedinjen statusu Večnosti.“

Principe i metode vaskrsavanja je potrebno pročitati u ovoj gore naznačenoj knjizi. Ovde su dati citati dr Grabavoja koji jasno govore o tome šta bajke jesu i čemu služe.

Eto razloga zašto smo svi voleli bajke,  a i danas ih volimo. One greju dušu, unose nadu i veru u večnu ljubav i večnu radost večno živućih i da je smrt pobeđena…

Setite se nekih bajki…i tako je princeza spavala 3 veka dok je nije poljubio njen voljeni i ona je oživela…

Ostalo znate…

Živeli su srećno zauvek… 

Baš kao što mi učimo danas.

Znamo.

Znamo da ćemo večno živeti ovde i sada u večno mladom telu jer je to PROGRAM TVORCA za nas i njegovu volju niko i nikada promeniti ne može.

Čovečanstvo je dočekalo svoga princa i budi se iz dubokog višemilenijumskog sna.