Postojeća ortodoksna nauka se bavi prolaznim stvarima.
Nova nauka dr Grabavoja se bavi večnim kategorijama, jer ta nova nauka ima jednu temu razmatranja:  DA VEČNO RAĐA VEČNO, a to su procesi ponovnog obnavljanja Svetova, kako kaže dr Grabavoj. Ta nauka ima za rezultat pojavljivanje struktura više svesti, strukture višeg života.

Ortodoksna nauka uništi nešto ili nekoga da bi eksperimentisala. Dejstvuje razarajući.

Nova nauka ne uništava, već stvara, dejstvuje tako stvarajući.

Ovde je razlika u NIVOU SVESTI!

Evo šta o tome kaže dr Grabavoj u svom kapitalnom delu VASKRSENJE I VEČNI ŽIVOT:

“Svaka nauka je povezana sa pojmovima istraživanja i realizacije rezultata istraživanja. Istinska nauka u fazi istraživanja ne mora ništa da razori (setimo se primera sa cvetom koji je naveden u Uvodu), a u fazi realizacije ona treba da obezbedi poboljšanje za sve aspekte Sveta. 

I zato se suština istinske nauke može formulisati na sledeći način: - - suština nauke je umeće izučavanja, umeće upravljanja i umeće realizacije bez mešanja u stanje objekta istraživanja, a nekada čak i bez dodira sa njim. 

Jasno je da se pri takvoj principijelnoj razlici između dveju nauka, ortodoksne i istinske, one moraju koristiti i potpuno različit matematički aparat. A to je zaista tako. I može se odmah reći u čemu je principijelna razlika aparata moje nauke. 

Svako otkriće, u suštini, stvara događaj. Prema tome, dolazi do promene situacije. Ta promena situcije treba da bude propraćena u samim formulama. Zato treba menjati formule.

Moja matematika se menja istovremeno sa promenom stvarnosti i u isto vreme ona sama menja stvarnost. Upravo zato ona može da obezbedi upravljanje rezultatom u bilo kojoj od etapa. 

Obična matematika za svoju primenu pretpostavlja poznavanje početnih i graničnih uslova i uopšte, postojanje nekakvih podataka o ispitivanom objektu. Moja matematika može da dejstvuje i da dovodi do potrebnih rezultata čak i u uslovima kada su svojstva agresivne sredine nepoznati. 

Uzrok takve delotvornosti moje matematike se sastoji u tome što ona koristi operatorni princip dejstva, isti koji koristi i duša. Znamo da je duša ta koja sprečava, da duša spasava, da ona reguliše Svet. Sličan je i princip delovanja istinske matematike. 

To je sasvim druga matematika. Ona je izgrađena po strukturi Sveta, ona je deo Sveta i stoga je osnovni element u njoj pojam dejstva. I to dejstva koje ne razara, dejstva koje stvara. 

Poražavajuća razlika između nauke koju sam predstavio i pređašnje, ortodoksne nauke ima svoje objašnjenje. I vi se, naravno, već dosećate o čemu se tu radi. Cela stvar je u razlici nivoa stanja svesti. 

Karakter nauke koju stvara naučnik se u principu određuje nivoom njegovog stanja svesti. I zato u stvarnosti reč „nauka“ sama po sebi malo šta govori. Jer, prevashodno je važno to, kakav je nivo stanja svesti čoveka koji stvara tu nauku. Tako postoji nauka koja odgovara svakodnevnom nivou stanja svesti, a to je ortodoksna nauka, postoji i potpuno drugačija nauka koja odgovara višem stanju svesti, a postoji i nauka koja odgovara još višem nivou stanja svesti, i tako dalje. 

Uračunavajući sve to, može se reći da ortodoksna nauka kakva danas postoji i ne može biti drukčija. Ona je upravo takva kakva samo može odgovarati uobičajenom stanju svesti. I zato sam malo pre i rekao da izlaz iz sadašnje krize nauke i ključ za kvalitetnu promenu njenog karaktera leži u menjanju stanja svesti ljudi koji se njome bave. 

Ovo što sam upravo rekao o nauci, o njenim gradacijama, njenim nivoima, odnosi se i na svaku drugu ljudsku delatnost.”