Jeste.

Svi vaksrsli su obični ljudi kao vi ili ja.

Videla sam ih mnogo na Forumu Vaskrslih na Krimu 2016. godine. Spokojni, mirni, nežnog pogleda, vole sve, imaju visoko stanje svesti i potpunog mira i sklada sa okolinom.

Dr Grabavoj kaže da vaskrsli smatraju da ćemo im se obraćati kao sebi ravnima, da nema nikakve razlike između nas i njih (što je tačno, videh to na Forumu na Krimu).

Dr Grabavoj o ovoj temi kaže:

„VASKRSAVANI UVEK SAVRŠENO TAČNO ZNA DA ĆE POSLE VASKRSNUĆA ŽIVETI KAO OBIČAN ČOVEK (2.7).

VASKRSLI UVEK SMATRA DA ĆE MU SE ŽIVEĆI OBRAĆATI KAO SEBI RAVNOM, ON NE OSEĆA DA JE NA BILO KAKAV NAČIN ODVOJEN OD ŽIVEĆIH, OSEĆA SE ISTO TAKO NORMALNOM LIČNOŠĆU KAO I ŽIVEĆI (2.8).

Dakle, vaskrsavajući sve vreme zna da će posle vaskrsnuća živeti kao običan čovek u svom običnom biološkom telu. 

Napominjem, da se vaskrsavajući prilikom vaskrsnuća po pravilu uglavnom koncentriše na osnovne momente samog procesa vaskrsavanja, on ne prati budno tehničke detalje vaskrsavanja. Vaskrsavajući tako postupa zato da bi mogao da spozna ono što se događa sa tačke gledišta upravljanja, čime će kasnije i sam biti u stanju da vaskrsava druge. Već sam govorio da je nekada u interesu spasenja potrebno praktično trenutno vaskrsnuće, i tada često prosto i nema vremena za obraćanje pažnje na tehničke detalje, a i inače na prvom mestu uvek treba da bude razumevanje opštih principa. 

Treba da kažem da na informacionom nivou između onih koji su umirali i onih koji nisu umirali neko vreme postoji razlika. 

Ona se sastoji u tome da onaj koji nije umirao ima savršeno providnu informacionu matricu koja ima slobodan pristup u sve oblike svesti i materije, dok u matrici vaskrslog postoje strukture povezane sa elementom razaranja materije. Taj element je lepljiviji, predstavlja veći balast, zbog čega svest vaskrslog ima određenu zadršku, na primer u brzini obrade informacija. 

Ipak je vaskrsenje u svakom slučaju mnogo bolje od reinkarnacije, čak suštinski bolje, zato što posle vaskrsnuća čovek počinje da vlada instrumentom neprekidnog života i više ne umire, dok se kod reinkarnacije, istina, ne kod svih, ali kod većine, radi o sasvim drugoj ličnosti koja je često povezana sa drugačijim fizičkim parametrima. 

I uopšte, kao što sam ranije rekao, u sadašnje vreme reinkarnacija postaje nesvrsishodna. Na sadašnjem stupnju razvoja prirodni proces postaje vaskrsnuće.

Onaj koji nije umirao uvek znatno brže osvaja procese upravljanja i vaskrsavanja nego vaskrsli. Jer proces razlaganja tela predstavlja dezintegraciju intelektualne forme, što dovodi do promene informacione matrice ličnosti, a pritom još i razlaganje tela predstavlja i gubljenje vremena, jer živeći za to vreme ima mogućnost da neprekidno uvećava svoj potencijal i da povećava koncentraciju svoje svesti. 

Usporavanje kretanja zbog razlaganja fizičkog tela može se uporediti sa posledicama obične bolesti po školske aktivnosti. Ako je iznenada nastala potreba da se učenik smesti u bolnicu zbog neke teške bolesti, onda je jasno da se on nalazi u nepovoljnom položaju u poređenju sa onima koji mogu normalno da idu u školu.

Međutim, a to hoću posebno da naglasim, nakon nekog vremena, mada to može biti i prilično dugo, vaskrsli se po objedinjenom statusu u potpunosti izjednačuje sa neumrevšima. 

A pošto je život netljen, pošto je on večan, to za čoveka nakon nekog vremena, više i nije od prvorazrednog značaja da li je njegovo fizičko telo nekada bilo razgrađeno ili ne, a to uglavnom nikoga i ne interesuje, osim strukture postojanosti Sveta, kojoj su potrebni neumiravši. 

Upravo zato tako veliko značenje danas zadobija pitanje beZmrtnosti. 

BeZsmrtnost se pojavljuje onda kada postaje poznata tehnologija vaskrsenja.”

Da li želite da spoznate tehnologije vaskrsenja?

Seminari postoje, 
knjige postoje, 
pozovite  060 725 29 29.